Foto

Dragi posjetitelji bloga... dobrodošli.

Ako tražite recepte za zdravu prehranu, na pogrešnoj ste adresi: ovaj blog krcat je receptima za nezdravu prehranu. Osim toga, ovaj blog nije posvećen fotografiranju hrane (ja par puta okinem mobitelom, tek toliko, da imam kakvu takvu fotografiju), zato - nemojte očekivati "umjetničke fotografije".
* * *
Nadalje, na blogu se ne nalaze samo recepti za jela koja ja volim; ima tu puno toga što ja ne volim, ali
«igrom slučaja» našlo se na blogu. Smatram da imam pravo napisati da se meni nešto ne sviđa, pa neka Vas ne šokira kad se negativno očitujem o nekom receptu.

* * *
Što se tematike tiče, ovaj blog spada među hrvatske food-blogove. Po toj logici očito i ja spadam među food-blogere, no, prema vlastitoj želji ne sudjelujem u «akcijama» koje pokreću neki hrvatski food-blogeri. Dakle, svojevoljno nisam sudjelovala u «pritužbama» na HRT-ovu emisiju, nemam nikakve veze s novinskim člankom u Vjesniku, itd.

Sanela

19. 11. 2011.

Kviki gric


Recept za ovu finu, slanu grickalicu je s bloga Nastini peksimeti.

Kad sam krenula raditi ove komadiće, mozgala sam čime ću ih rezati? Nemam u kuhinji škare za nešto takvo, ima po kući škara za papir, ali blesavo mi ih je mastiti i rezati tijesto – nakon toga više neće biti za rezanje papira. Prilikom prve izrade Kviki grica prvu turu tijesta rezala sam oštrim nožem na limu za pečenje u cik-cak potezima. Zaključila sam da mi je to predosadno i premonotono, pa sam odlučila potražiti nekakve škare. I našla sam ih! Sjetila sam se plastičnih dječjih škara koje mi godinama čame u pisaćem stolu. Kupila sam ih kao dio nekakvog dječjeg hobi-seta, ostale elemente tog seta sam odavno izupotrebljavala, više ni ne znam što je sve bilo u tom setu, ali te male škare nikad nisam upotrijebila. Tako su male da ja ne mogu sasvim ugurati palac i srednji prst u rupe, no, uguram ih djelomično - i to je sasvim dovoljno da mogu rezati ovo tijesto.
Dakle, nakon što su 15ak godina skupljale prašinu, škare su konačno našle svoju primjenu, iz pisaćeg stola premjestila sam ih u kuhinju: upotrebljavam ih kad radim Kvik gric. I drška i «kvazi-oštrice» tih škara su od nekakve plastike pa ih bez problema mogu prati.
Ako, nemate škare, tijesto možete  rezati nožem, no ja nemam strpljenja za to. 



Sastojci
500 g brašna (+ po potrebi)
1 suhi kvasac (7 g)
sol
(oko 50 g lana ili sezama po želji)
160 ml ulja
200 ml vode


U posudu stavite sve sastojke i zamijesite glatko tvrdo tijesto, po potrebi dodajte još brašna.
Što se soli tiče, ja volim kad je tijesto samo po sebi slano pa komadiće praktički nije potrebno soliti izvana; ne sviđa mi se kad je tijesto «neutralno», pa onda komadiće moram dobro posoliti izvana; no, to je sve stvar ukusa). Osim toga, ne upotrebljavam ni lan ni sezam za ove grickalice, ne pašu mi u toj kombinaciji.

Od tijesta odmah trgajte komade i dlanovima ih «valjajte» na radnoj površini da dobijete tanke «gliste» (ne deblje od 1 cm); ne trebaju biti dugačke.
U jednu ruku uzmite jednu tanku «glistu od tijesta», a u drugu ruku (pouljene) škare i režite «trokutaste komadiće» (cik-cak) direktno na lim obložen papirom za pečenje (nemojte ih nabacati jedne na druge da se ne slijepe, ali nije potrebno ostavljati veliki razmak među njima).



Kad napunite lim, komadiće odozgo ravnomjerno posolite (vodite računa o tome koliko soli ste stavili u tijesto) i odmah ih stavite u pećnicu zagrijanu na 180 stupnjeva te ih pecite 10ak min. Tada ih malo protresite/promiješajte i nastavite peći.
Pecite ih da dobiju smećkastu boju (još 15ak min., ovisno o pećnici) sa svih strana (po potrebi, još jednom ih promiješajte/protresite).

Ostavite ih da se ohlade.



Na isti način ispecite i ostale komadiće.
Ne trebate odmah na početku napraviti «gliste» od cijele količine tijesta. Oblikujte ih neposredno prije nego ćete ih rezati na lim. Ako se neoblikovano tijesto digne dok pečete jednu turu, premijesite ga i onda  od njega oblikujte «gliste» te režite komadiće u lim za pečenje.

Pazite da narezani komadi budu što manji i podjednake veličine, ako ima većih komada oni tijekom pečenja ostanu svjetliji, i u sredini nisu hrskavi, nego mekani.


Broj komentara: 9:

  1. Ne secam se ovoga a cini mi se bas ukusno za grickanje;))

    OdgovoriIzbriši
  2. Probani i odlicni su! Uvek dobrododje ovakva grickalica.

    OdgovoriIzbriši
  3. Pravila sam ih jednom. Ne secam se tacno recepta, ali cini mi se da je isti. Super su!

    OdgovoriIzbriši
  4. Od kad si objavila ovaj post ukus kviki grica mi se mota po glavi, a vala i po ustima. Sutra ga mesim, bas me zanima ima li slicnosti sa kupovnim grickalicama koje su mi bile vrh. Ovako, na fotkama, deluje bas kao original.

    OdgovoriIzbriši
  5. zabilježila sam si i ja ovaj recept i namjeravala ga isprobati isti dan međutim nešto mi se ispriječilo a kasnije sam iskreno zaboravila
    baš si me podjetila, a ovi tvoji izgledaju ko orginali

    OdgovoriIzbriši
  6. Kviki gric jela sam svega nekoliko puta u životu, ne volim masne i slane grickalice i izbjegavam ih. Ni djeci ih nikada nisam kupovala. Ova tvoja varijanta uopće nije ni slana, ni masna i stoga mi se jako sviđa. Odlična ideja!

    OdgovoriIzbriši
  7. Dzoli;
    probaj:)

    Tamara;
    slažem se:)

    Nale;
    i meni se jako sviđaju:)

    Miki;
    da, zaista su ukusni:)

    Casa de vainilla;
    probaj:)

    Nina;
    probaj:)

    Κάθαρσις;
    ja obožavam masne, slane grickalice, mogla bih živjeti od toga! Kad mi ih roditelji nisu htjeli kupiti, ja sam si ih kupila sama.
    Ne slažem se da ovaj Kviki gric nije mastan. Štoviše, malo sam smanjila količinu ulja jer kad sam ih prvi put radila, neki ljudi oko mene, su prigovarali da su jako masni i da smrde "kao po masnoći od prženja" (iako se ovaj Kviki peče u pećnici). Znam da neki ljudi ne vole taj miris od prženja, zapravo, neki ljudi ne prže hranu uz izgovor da im "onda cijela kuća smrdi". Ja nemam ama baš ništa protiv pržene hrane i par puta tjedno pržim nešto, a taj "miris od prženja" ja ne doživljavam kao "smrad", štoviše, volim kad mi kuća miriše po nečem prženom - jer se onda zna da imam nekakve pržene hrane doma.
    Ako mi se baš da, onda u tavu u kojoj nešto pržim dodajem koru limuna - istina je da onda manje smrdi, nekad se skoro niti ne osjeti da se nešto pržilo, ali ja ne volim limun, i meni je definitivno draži "miris od prženja", nego miris limuna.

    No, da se vratim na temu: dakle, nekima su prve grickalice smrdjele po prženom ulju - i ja sam osjetila taj karakteristični miris, ali meni to nije smetalo (ne razumijem zašto to ljudima smeta). Ipak, zbog tih nekih persona s "osjetljivim nepcem i nosom" malo sam smanjila količinu ulja u tijestu (za 40ak ml) – da budu sasvim malko manje masni. Naravno, miris se još uvijek osjeti tijekom pečenja, pa pretpostavljam da oni kojima taj miris smeta ionako neće raditi ove grickalice.

    Što se soli tiče, kao što sam u receptu napisala: ja volim i samo tijesto dobro zasoliti, jer mi te grickalice ne valjaju kad su samo malko posoljene izvana – pa je moja verzija zato dobro zasoljena. No, ti, naravno, možeš sol svesti na minimum.

    Aleksandra;
    slažem se:)

    OdgovoriIzbriši