Zapečeni popečci s mozzarellom i Peciva punjena Francuskom salatom

ili jednostavne kreativne ideje koje nisu moje

Dalo bi se do sutra raspravljati što je za koga kreativno, a što nije. Neću se upuštati u takve rasprave, jer mogu govoriti samo u svoje ime.
Ali sigurno je da, ako je nešto kreativno i uz to jednostavno, onda to definitivno nije nešto što sam ja smislila. Komplicirana krasota poput mene nije u stanju smisliti nešto jednostavno, nego uvijek zakomplicira stvar.

Ovo «komplicirana krasota» (tako ja tepam sama sebi:) pokupila sam iz komedije sa S. Stalloneom. Stallone glumi tipa koji je dami dao kompliment rekavši da je žena komplicirana krasota.

Volim još jedan citat iz tog filma. Tip kojeg Stallone glumi bio je na večeri s damom u nekom otmjenom restoranu, a nekakav damin poznanik koji je navodno neizlječivo zaljubljen u dotičnu damu htio im se prikrpati pa je dami šaputao sladunjavosti poput «moja duša stoji ogoljena pred tobom», na što mu je onda Stalloneov lik dobacio «neka se onda ta tvoja duša obuće i vrati za svoj stol da se ne bi prehladila»:DDD
Nisu to doslovni citati, to sam ja sada parafrazirala, ali kužite smisao: DDDD

Ok, da ne odlutam previše u filmski svijet, vraćam se temi jednostavne kreativnosti.
Nekad se dogodi i da u časopisu ili na tv vidim nešto kreativno i na prvi pogled jednostavno. A kad krenem u realizaciju viđenog, shvatim da to uopće nije onako jednostavno kao što se činilo.
Ali nekad je nešto uistinu onako jednostavno kao što izgleda, a istovremeno je i neodoljivo, posebno…

Još prije par godina oduševili su me Zapečeni popečci s mozzarellom i rajčicama. Recept je iz nekakvog časopisa. Nemam pojma o kakvim se popečcima u originalu radi, ali mogu se upotrijebiti bilo kakvi popečci: mesni, povrtni, kupovni…

Cijela mudrost sastoji se u tome da:
- popečke treba ispržiti
- čvrste rajčice treba oprati, obrisati, vodoravno ih narezati na 0,5 cm debele okrugle ploške i složiti ih na papirnate ubruse i odozgo ih malo posušiti ubrusima (da ne bi bile previše vodene)
- mozzarellu treba ocijediti i narezati na okrugle ploške debele 0,5 cm
- u namaštenu posudu za pečenje treba naizmjence slagati popečke, ploške mozzarelle i rajčica, da se preklapaju jedni preko drugih
- i onda to treba staviti u pećnicu zagrijanu na otprilike 200 stupnjeva, 10ak min. tek toliko da se mozzarella rastopi
- i onda, radi estetskog dojma, ukrasiti bosiljkom i odmah poslužiti: )
- količina potrebnih sastojaka ovisi o broju gladnih usta:)



Jednostavno i ukusno. Ja se nečeg takvog ne bih sjetila; našla bih ja način da nekako zakompliciram stvar.

Popečke sam ovaj put radila od bulgura, po uzoru na recept za Popečke od quinoe, ali nisam ih umakala u jaja i nisam radila koricu od cornflakesa i ostalog, nego sam ih samo uvaljala u krušne mrvice.


Još nešto jednostavno, a ukusno, čega se ja nikad ne bih sjetila, je napuniti kupovna peciva Francuskom salatom. To sam također vidjela u nekakvom časopisu.

Sve što treba je:
- napraviti Francusku salatu (netko voli gnjecaviju, razlijevajuću varijantu ove salate pa majonezu miješa s kiselim vrhnjem, jogurtom itd.; u ovom slučaju bilo bi bolje složiti čvršću varijantu, da nadjev ne curi van iz peciva)
- kupiti okruglasta peciva (malo deblja, da se mogu izdubiti i puniti)
(količina potrebne Francuske salate ovisi o veličini peciva, a količina potrebnih peciva ovisi o tome koliko gladnih usta trebate nahraniti: )
- pecivima odrezati jedan kraj i izdubiti ih oštrim nožem i onda ih puniti i poslužiti
(peciva je najbolje puniti tek prije posluživanja, da ih vlaga iz Francuske salate ne razgnjecavi)





Ova peciva jela bih svaki dan:)


Većina ljudi voli Francusku salatu i ja sam definitivno jedna od njih. Ima i onih koji ju ne vole, i mogu to shvatiti; ja, npr. ne volim majonezu. Da, znam što sam napisala: volim Francusku salatu s majonezom od jaja, a majonezu ne volim nikakvu (niti onu s jajima, niti one varijacije na temu tofuneze ili majoneze od mlijeka, a ne oduševljava me ni Francuska salata s tim nekim zamjenskim majonezama).
Znam kako blesavo zvuči ovo što sam napisala jer znam da je majoneza ono što Francusku salatu čini Francuskom salatom; bez majoneze bi to bio narezani krumpir i narezana mrkva s graškom (krumpir volim pa bih ga mogla pojesti, ali ne znam što bih s mrkvom i graškom, njih uopće ne volim).

Jednostavno ne volim majonezu kad nije u Francuskoj salati, nikad si ne radim sendviče s majonezom, ne jedem ni majonezu iz staklenke; jedino ju toleriram kao umak uz neka jela, iako ju ne obožavam ni u takvim kombinacijama. A kad se toj istoj majonezi dodaju krumpir, mrkva i grašak, eh, to je onda nešto što bih neprestano jela: )
Najviše volim ovu varijantu Francuske salate koja sadrži samo krumpir, mrkvu i grašak. Netko voli dodavati npr. kisele krastavce i jaja; kisele krastavce volim, mogu podnijeti i kuhana jaja, iako ih ne volim; ali nešto što mi se nikako ne sviđa u ovoj salati su jabuke. Jela sam nekakvu Francusku salatu s tako slatkim jabukama da to jednostavno nije išlo jedno s drugim. Jela sam i nekakvu Francusku salatu s tako kiselim jabukama da sam se stresla pri svakom zalogaju: ni to nije išlo jedno s drugim.


Za kraj nešto što sam ja radila, onako na pamet, jer mi se nije dalo tražiti recept po Internetu (ali sigurno je netko davno prije mene već radio tako nešto). Čini mi se da je dovoljno komplicirano da se vidi da sam ja to smišljala iz svoje glave: )

Tortice od Francuske salate



Sastojci
150 g graška
150 g krumpira
150 g mrkve
250 g majoneze
150 g jogurta
20 g želatine
sol, papar

Krumpir i mrkvu operite, očistite i narežite na podjednako velike kockice. Skuhajte ih u posoljenoj vodi kao i grašak.

Povrće ocijedite i ostavite da se ohladi.

Želatinu prelijte hladnom vodom i ostavite ju da nabubri.

U loncu lagano zagrijte jogurt pa ga maknite sa štednjaka. Dodajte mu nabubrenu želatinu i miješajte da se rastopi. Postupno umiksajte i majonezu. Kuhačom umiješajte povrće. Po potrebi dodajte sol i papar.

Po želji, Francusku salatu možete napraviti kako ju i inače radite: s kiselim krastavcima, kuhanim jajima, jabukom, šunkom…

Male (metalne, plastične…) kalupe (za kuglof, puding…) napunite smjesom i stavite ih u hladnjak da se smjesa stvrdne.

Kad se smjesa stvrdne tankom oštricom noža pri vrhu odvojite tortice od kalupa.Kalupe uronite u posudu s vrućom vodom na otprilike 5 sekundi, pazite da se žele ne zalije. Izvadite kalup iz vode, na njega stavite tanjur i sve zajedno preokrenite i lagano protresite da tortica sklizne na tanjur.
Ako tortica na izlazi, ponovite postupak s uranjanjem kalupa u vruću vodu.
Ako koristite metalne kalupe, oko 5 sekundi uranjanja u vruću vodu trebalo bi bito dovoljno, ako koristite npr. keramičke kalupe, biti će potrebno malo više vremena da se zagriju.
Ali nemojte kalupe ostaviti predugo uronjene u vodu jer će se tortice otopiti (ako se to dogodi, vratite ih u hladnjak i onda ponovite postupak).