Foto

Dragi posjetitelji bloga... dobrodošli.

Ako tražite recepte za zdravu prehranu, na pogrešnoj ste adresi: ovaj blog krcat je receptima za nezdravu prehranu. Osim toga, ovaj blog nije posvećen fotografiranju hrane (ja par puta okinem mobitelom, tek toliko, da imam kakvu takvu fotografiju), zato - nemojte očekivati "umjetničke fotografije".
* * *
Nadalje, na blogu se ne nalaze samo recepti za jela koja ja volim; ima tu puno toga što ja ne volim, ali
«igrom slučaja» našlo se na blogu. Smatram da imam pravo napisati da se meni nešto ne sviđa, pa neka Vas ne šokira kad se negativno očitujem o nekom receptu.

* * *
Što se tematike tiče, ovaj blog spada među hrvatske food-blogove. Po toj logici očito i ja spadam među food-blogere, no, prema vlastitoj želji ne sudjelujem u «akcijama» koje pokreću neki hrvatski food-blogeri. Dakle, svojevoljno nisam sudjelovala u «pritužbama» na HRT-ovu emisiju, nemam nikakve veze s novinskim člankom u Vjesniku, itd.

Sanela

08. 08. 2011.

Patlidžani-lepeze

Opet ima patlidžana i opet ih «moram» nekamo utrpati. Ne volim patlidžane, ali toleriram ih ako su iskombinirani s nečim što volim, npr. krumpir, dizano tijesto, tjestenina…, ali u ovom receptu sabrani su, rame uz rame, sastojci koje ne volim: patlidžan, tikvica i rajčica:(  Zato  ovako pripremljene patlidžane ne jedem - osim ako su oni  prilog uz nešto, meni fino, npr. tjesteninu. Ali eto, recept se «kvalificirao» za unošenje na blog jer se, na moje veliko iznenađenje, ovako pripremljeni patlidžani ljudima zaista sviđaju pa me mnogi traže recept (ili možda lažu, kad kažu da im se ovi patlidžani sviđaju?).
Budući da ne volim patlidžane nisam ih ovako pripremala već par godina. Zaboravila sam na taj recept, no, neki dan, nabasala sam na folder u koji sam (davno) spremila recepte koje sam svojedobno bila unijela na Coolinariku. Plan mi je bio da ću sve svoje recepte s Coolinarike s vremenom unijeti na blog – međutim ja sam već i zaboravila na taj folder i na neke od recepata koje  rijetko pripremam. Moram poraditi na tome.
Sjećam se da sam na nečijem blogu prošle godine (?) vidjela nešto slično, no, evo i ove varijante, nek´ se nađe. Ovaj recept potječe iz časopisa Burda Moden, od prije 40ak godina (kad je to bilo!; ja još nisam bila ni u planu:D  no, moja mama ima puno starih Burdi:)

Recept prepisujem onako kako je naveden u časopisu; naravno, svatko može povećavati ili smanjivati omjer i količinu sastojaka (ja sam ovaj put pripremala četiri mala patlidžana, kao što se vidi na fotki).





Sastojci
2 patlidžana (srednje veličine)
oko 400 g sitnijih crvenih rajčica (može i malo žutih:)
3 mala crvena luka
200 g tikvica
2 češnja češnjaka
ulje
limunov sok
sol, papar
nasjeckano svježe peršinovo lišće


Patlidžane operite i obrišite.
Narežite ih po dužini na 0,5-1 cm debele ploške, ali tako da ne razrežete skroz gore na vrhu gdje je peteljka. Ploške se moraju moći odvajati, ali kad patlidžan primite za peteljku, ploške se tik ispod peteljke drže zajedno. Narezane ploške malo raširite i posolite. Ostavite ih 15ak min. da ispuste tekućinu.

Rajčice operite, obrišite i narežite ne okrugle ploške debljine oko 0,5 cm. Ako su rajčice krupne, okrugle ploške možete preploviti na pola (da imaju oblik polukruga).

Luk oljuštite i narežite na okrugle ploške, može i na kolute.

Češnjak oljuštite i sitno nasjeckajte.

Tikvicu operite i narežite na kocke.


Lim za pečenje obložite papirom za pečenje, papir malo nauljite. Na dno razbacajte narezani crveni luk i tikvice.

Kad patlidžani ispuste tekućinu, ocijedite ih, pa ih položite na luk i tikvice u limu, pritom «raširite» (razlistajte) ploške patlidžana poput lepeze. 




U proreze između ploški patlidžana slažite rajčice.




Ako vam ostane rajčica, rasporedite ih po limu, između patlidžana.

Sve posipajte sitno nasjeckanim češnjakom i nakapajte uljem i limunovim sokom.

Patlidžane stavite u pećnicu zagrijanu na 200 stupnjeva. Vrijeme pečenja patlidžana ovisi o njihovoj veličini.

Ja sam ovaj put pekla male patlidžane i bili su gotovi za manje od sat vremena. Kad upotrebljavate veće, debele patlidžane, treba im i više od 90 min. da se ispeku; najbolje je probati jesu li dovoljno mekani.
Ako previše potamne za vrijeme pečenja, pokrijte ih folijom; možete smanjiti i temperaturu na 180°C.


Budući da su ploške patlidžana bile posoljene, jelo bi trebalo biti dovoljno slano, ali po potrebi, možete sve odozgo posoliti, te popapriti.

Poslužite toplo ili hladno, prije posluživanja posipajte peršinovim lišćem. 



Broj komentara: 10:

  1. O kako lepo ovo zigleda.Volim patlidzan zapecen..njami:)

    OdgovoriIzbriši
  2. Bas dekorativno izgledaju, a dopadaju mi se i sastojci.

    OdgovoriIzbriši
  3. Mora da si ih viela kod mene ali sa drugačijim punjenjem. Ja koristim paradajz, fetu ili neki jači beli sir, beli luk i peršun kao punjenje. I ovakvi bi mi se dopali. Nisam ni ja ljubitelj patlidžana ali ih u kombinacijama ovakvim obožavam.

    OdgovoriIzbriši
  4. ovo stvarno jako lijepo i dekorativno izgleda. Ja pak obožavam i patlidžane i rajčice i tikvice :)

    OdgovoriIzbriši
  5. Izgleda predivno, poput nekog vrta. Baš je lijepo. Starih Burdi se sjećam sa nekom nostalgijom. obožavala sam ih listati i birati koje bi haljine i kompletiće voljela imati. Moram priznati da mom dječjem oku nisu promicali ni recepti. I prije toliko mnogo godina znali su lijepo dekorisati stol i privlačno servirati jela.
    P.S. Baš bi voljela vidjeti stare Burde, kako li su izgledale manekenke? Zanima me i tas retro moda, voljela bih sašiti nešto po modi iz "prastarih" vremena.

    OdgovoriIzbriši
  6. Savrseno izgleda, tako lepo i koloritno.Veliki pozz draga!

    OdgovoriIzbriši
  7. Ja jako volim patlidžane, ali kada vidim ove tvoje na slici jasno mi je zašto ti nisu dragi - ne zato što nešto nije u redu s receptom, već su prepuni sjemenja! Patlidžani tako puni sjemenja nisu uskusni, sjemenje je nekako ljutkasto i kompletno pokvari okus ako ga ima u tolikoj količini.

    OdgovoriIzbriši
  8. Dzoli;
    Hvala, probaj:)

    Jasna's kitchen creations;
    Probaj:)

    Jelena;
    Čini mi se da je to bilo na tvojem blogu, sjećam se da je recept bio sličan, ali ipak različit. Nisam probala upotrijebiti sir.

    Tamara;
    Hvala, probaj:)

    Selma;
    Hvala:)
    Ja sam kao klinka donekle pokazivala zanimanje za modu u Burdama (listala sam ih ko´ i većina klinki), ali za recepte se nisam interesirala, te stranice nisam ni gledala. Pisala sam već da ja ni dan-danas ne volim kuhati/peći, općenito pripremati hranu, pa definitivno ni kao klinka nisam pokazivala ni najmanji interes za to. Znam da se neki sjećaju svojih prvih pokušaja u kuhinji i sjećaju se da su imali 10 ili čak manje godina kad su napravili prvo jelo ili kolač (nevažno je li bilo jestivo ili ne). Ja s 10 godina ni u ludilu nisam došla na ideju da idem nešto kuhati/peći. Uopće se ne sjećam kada sam prvi put nešto skuhala za jelo (ili ispekla kolač) ni koliko sam imala godina - znam da je to bilo negdje krajem puberteta (16-17 god.?; ne sjećam se ni je li to što sam pripremila bilo jestivo).
    U mojoj obitelji se pripremanju hrane nikad nije pridavala velika važnost. Baka i mama imaju svoj (relativno oskudan) repertoar recepata koji se pripremaju u našoj obitelji zadnjih 50ak godina – i ne osjećaju potrebu da dodaju nešto novo u taj repertoar (možda su svakih par godina ubacile neki novi recept za koji su čule od susjede/rođakinje).
    Moja mama je uvijek zaobilazila recepte u časopisima, a nije kupovala ni kuharice. Jedino je isprobavala nove recepte za kolače, i to se držala «provjerenih» recepata koje je dobivala od kolegica s posla i rođakinja; nije eksperimentirala s receptima iz časopisa. Burde nikad nije kupovala redovito, a kad ih je i kupila, to je bilo isključivo zbog mode/krojeva; nikad nije skuhala/ispekla nešto po receptu iz Burde.
    A eto, ja ne volim pripremati hranu, ali volim ju jesti – pa sam ju «morala» početi pripremati, te «prikupljati» recepte (mamin i bakin stalni, «jednolični», oskudni repertoar brzo mi je dojadio). Prije 10ak godina sam uz maminu dozvolu počupala stranice s receptima iz starih Burdi, tako da recepte imam spremljene u fascikle, a za stare Burde ne znam gdje su. Pretpostavljam da mama ima nešto na tavanu, ali pisala sam već o tome da ne pratim ni današnju modu, a kamoli stare stilove.

    OdgovoriIzbriši
  9. Vera;
    Hvala:) Pozdrav i tebi:)

    Roman Tales;
    Nisam rekla da mi se ne sviđaju samo ovi patlidžani napravljeni po ovom receptu, meni patlidžani ne valjaju imaju li sjeme ili ne – jednostavno imaju oduran okus i bez sjemena i s njim.
    Što se patlidžana na fotki tiče, meni su imali oduran okus kakav patlidžani meni i inače imaju. Ali tri osobe koje vole patlidžane brzo su ovo pojele. Ja nikoga nisam niti silila niti šopala, a sve je pojedeno – ako im patlidžani nisu valjali zbog sjemena, zašto su ih pojeli? Još su ih i hvalili, nisam se ja rastapala zbog tih pohvala, meni je i inače glupo kad netko hvali nešto što se meni ama baš nikako ne sviđa, kao što su npr. patlidžani – ali ako to uistinu nije valjalo zbog sjemena – tko ih je tjerao da sve pojedu? Ja se ne bih uvrijedila da su ostavili patlidžane na tanjurima; ionako je bilo drugih stvari za jelo.
    Očito svi oko mene imaju zakržljale okusne receptore – pa nisu primijetili da patlidžani ne valjaju zbog sjemena. Kako ti objašnjavaš da su ovi patlidžani pojedeni iako imaju sjeme?

    Ja ionako ne znam izvana razlikovati patlidžan koji nema puno sjemena od onoga koji ima puno sjemena. I što, kad ih prerežem i vidim da imaju sjeme – trebam ih baciti u smeće? Zapravo, to ti i nije loša ideja - bacit ću ih u smeće i neću ih morati pripremati, ako me tko pita za njih reći ću da sam ih bacila jer su imali puno sjemena (naravno, ja ću baciti i one koji nemaju puno sjemena, jer se meni ionako neda pripremati ih, budući da ih ja ne jedem).

    OdgovoriIzbriši